Nicola — E cca se vede chi é Carmela!
Perzechella — Ma ’e ffiglie, che facevano ’e guappe...
Papele — ’E facette piglià ’na currera!.... Rummanetteme solamente io e Carmela ’in miezo a ’o vico...
Perzechella — E vuje rummanisteve pecchè, p’ ’a paura, v’era venuto ’o mmale ’e luna...
Papele — E chella Carmela me mettette dinto a ’na carruzzella e me portaje a ddo mammema... Me sparaje ’na freva!.. M’ allicordo ancora!
Nicola — Mammeta teneva ciente cape ’e cerviello!..... Sapeva che, a morta soja, te sarrisse trovato comme ’a na criatura sperduta!....
Papele — E tanto me stette attuorno mammema che me facette sposà a Carmela....
Perzechella — Primma ’e mori, vicino a ’o lietto sujo stesso, ’e facette spusà ’e pressa.
Nicola —’Na mamma le morette e ’n ’ata ne ncappaje!
Papele —Chillo, ’o Signore, nzerra ’na porta e arape ’no purtone!
Nicola — E over’è: manca ’na mamma po’ tenè ’a pacienza che tene mogliereta co tte!
i
e guappe
